Neoklasicizam

        Neoklasicizam je pravac koji se javlja polovinom XVIII veka, kao reakcija na barok i rokoko. Neoklasicizam označava ponovno oživljavanje antike i to doslednije nego klasicizam. Od 1780 – 1805 godine pobeđuje neoklasicizam, te ponovno interesovanje i prihvatanje antičkih, naročito rimskih oblika u umetnosti. Širi se čitavom Evropom i vrhunac neoklasicizma u evropskim državama: Francuska – stil Empire, Engleska – Regency, Nemačka – Biedermeir. Antička umetnost se uzima kao uzor, ali je nepodražavaju slepo, nego je nanovo obrađuju na osnovu novih načela racionalnosti, mere, simetrije, čistote a pokretač je razum. Preterivanju baroka i kitnjastim ukrasima rokokoa, neoklasicizam se suprostavlja  s odlikama kao što su  lepota mere, ravnoteže, reda i jasnoće. 


U delu ,,Devojačko da" sva pravila neoklasicizma su strogo ispoštovana, jedinstvo vremena na koje nailazimo već na prvoj stranici knjige, gde nam pisac sugeriše da radnja počinje u 7 a završava se u 5 ujutru narednog dana. Jedinstvo mesta, tj. gostionica u Alkali de Enares, i jedinstvo radnje tj, jedna tema koja prožima celo delo.


        Naišla sam u literaturi na podatak da je delo prvi put prikazano 24. januara a njeno repriziranje je trajalo uzastopno sve do 18. februara kada je požorište moralo da se zatvori zbog kraja sezone. Takodje, smatra se da je delo imalo toliki uspeh pre svega kod ženskog dela publike zato što do tada takve teme nikada nisu bile prisutne na sceni i Moratin je time uspeo da ukaže na umerenost, razumevanje, tolerantnost i slobodnu volju pri odlučivanj stvari kao sto je ova.