,, Muškarac je na kraju krajeva, a svi oni..."

         Kada sam naišla na ovu rečenicu bila sam oduševljena. Napisana pre više od 2 veka i to od ruke jednog muškarca, ponavljam jednog muškarca. Nisam mogla da poverujem. Rečenica toliko svojstvena nama devojkama, koju smo bezbroj puta izgovorili pa možda neki i svakodnevno i onda naidjemo na delo napisano izvan svakog našeg pojma vremena i čujemo tu rečenicu od reči do reči isto kako je i mi danas izgovaramo.

Ali stanite, ako izgovaramo iste rečenice, ako razmišljamo na isti način u čemu je onda problem?

Hajdemo dalje...,, Sećas se kako mi je govorio da je nemoguće da me izbriše iz sećanja, kako nema te opasnosti koja bi ga mogla zaustaviti niti prepreke koju zbog mene ne bi prevazišao?" Budite iskreni, zar niste bar jednom u svom zivotu bili objekat kome je ova rečenica namenjena?! I da li je zaista ispalo tako na kraju?

         Donja Franciska je imala sreće. Ali da nije bilo don Dijega i njegove razumnosti, da li bi ona uspela da bude sa njenim izabranikom tj. da li bi njen izabranik uspeo da prevazidje sve prepreke kako joj je i obećao?! Jer ipak, on se jeste povukao...