Delo vezano za period renesanse, od strane nepoznatog autora predstavlja početak pikarske knjizevnosti koja je nastala u 16.i razvijala se u 17. veku kao antiteza do tada aktualnim ljubavnim i viteškim romanima. Sada pisac služeći se satirom i humorom, pokušava da objasni ekonomsku i društvenu situaciju toga vremena tj. društvo gde vlada pohlepa i lažni moral, pružajući tako prvi realistički roman.
Delo napisano u prvom licu počinje sa retrospektivom a završava se opisom sadašnjosti. Sam naslov dela nam aludira na još jedan viteški roman, ali čim uđemo u radnju shvatamo da je pisac upotrebio taj naslov kao parodiju na velike junake koji su bili sastavni deo književnosti toga perioda. Govor je kranje jednostavan, svakodnvni bez fantastičnih elemenata i idealizacije.
Jedini cilj dečaka je borba za život. Celo delo kao da opravdava glavnog junaka i pokušava da nam ga priblizi da bi ga bolje razumeli. Ja ga svakako jesam.
Analizom dela takođe nailazimo na činjenicu da je od devet Lazarevih gospodara njih pet povezano sa religijom i da je svako od njih predstavljen negativno. I sam Lazarov stav prema religiji je ironičan i podsmešljiv. Često se provlači stav pisca o nemoralnosti svih tih ljudi prema jednom običnom dečaku, koga su po svemu sudeći oni oblikovali i načinili ga onim sto jeste danas. Tako i pisac stavlja akcenat na detinjstvo ovog dečaka i pokazuje nam šta je bilo presudno za njegovo odrastanje. Mnogi njegovi postupci mogu se opravdati time što je u borbi morao da koristi slična sredstva kojima su se služili i njegovi gospodari. Ali uprkos stavovima da je on lopov i prevarant, neminovno je da ima dušu, da ume da bude i te kako požrtvovan.
Svideo mi se način na koji je pisac prikazao svog junaka, takođe što je delo napisano u prvom licu čime stvara prisan i intiman odnos sa čitaocima koji je za ovakvu temu po mom misljenju neophodan. Zatim, period u kome je delo nastalo i značaj koji ima za prestanak dotadasnjih popularnih romana pružajući nam nesto sasvim novo i originalno a u isto vreme vešto i smelo.
Delo napisano u prvom licu počinje sa retrospektivom a završava se opisom sadašnjosti. Sam naslov dela nam aludira na još jedan viteški roman, ali čim uđemo u radnju shvatamo da je pisac upotrebio taj naslov kao parodiju na velike junake koji su bili sastavni deo književnosti toga perioda. Govor je kranje jednostavan, svakodnvni bez fantastičnih elemenata i idealizacije.
Jedini cilj dečaka je borba za život. Celo delo kao da opravdava glavnog junaka i pokušava da nam ga priblizi da bi ga bolje razumeli. Ja ga svakako jesam.
Analizom dela takođe nailazimo na činjenicu da je od devet Lazarevih gospodara njih pet povezano sa religijom i da je svako od njih predstavljen negativno. I sam Lazarov stav prema religiji je ironičan i podsmešljiv. Često se provlači stav pisca o nemoralnosti svih tih ljudi prema jednom običnom dečaku, koga su po svemu sudeći oni oblikovali i načinili ga onim sto jeste danas. Tako i pisac stavlja akcenat na detinjstvo ovog dečaka i pokazuje nam šta je bilo presudno za njegovo odrastanje. Mnogi njegovi postupci mogu se opravdati time što je u borbi morao da koristi slična sredstva kojima su se služili i njegovi gospodari. Ali uprkos stavovima da je on lopov i prevarant, neminovno je da ima dušu, da ume da bude i te kako požrtvovan.
Svideo mi se način na koji je pisac prikazao svog junaka, takođe što je delo napisano u prvom licu čime stvara prisan i intiman odnos sa čitaocima koji je za ovakvu temu po mom misljenju neophodan. Zatim, period u kome je delo nastalo i značaj koji ima za prestanak dotadasnjih popularnih romana pružajući nam nesto sasvim novo i originalno a u isto vreme vešto i smelo.
Нема коментара:
Постави коментар