Don Kihot

         Moram da priznam da kad sam čula da nam je u planu da radimo Don Kihota, nisam bila baš oduševljena. Sećala sam se još iz perioda srednje škole da mi to nije bila jedna od omiljenih lektira ali odlučila sam da je ponovo pročitam i možda ovoga puta dobijem novi utisak.

U želji da prikaže sudbinu jedne neprilagodjene ličnosti svoga doba i okruženja, Servantes je stvorio vrlo požrtvovanu, hrabru i pravednu osobu. Čovek koji živi u pogrešno vreme a možda i na pogrešnom mestu, nesposoban je da shvati okolinu, a istovremeno i njegovo okruženje se suočava sa problemima da njega prihvati. On iskreno želi to društvo da popravi, da uspostvai nove vrednosti, pravdu i junaštvo. Gde god da se pojavi, on izaziva čudjenje i podsmeh ali to ga ne pogađa. On veruje u svoja ubeđenja i speman je na sve kako bi ih odbranio i realizovao. Možda se čak i na početku i mi  zajedno sa ostalim likovima romana smejemo i podsmehujemo, ali kako roman odmiče, shvatamo da nismo bili u pravu i kao da nam iz stranice u stranicu on postoje mnogo bliži i žao nam je zbog svega sto mu se dešava.

Zatim tu je i jedan sasvim novi motiv jednoličnosti i ispraznosti zivljenja. Nešto što je našeg junaka uzdiglo, dalo mu snage i hrabrosti da se bori za ono u šta svim srcem veruje. On je požrtvovan, uporan, velikodušan, srčan. 

         Nije uspeo. Vraća se u svoje selo i sledećeg jutra postaje samo onaj normalni i prosečni čovek kakav je i pre bio. Odriče se svog viteškog ideala, i postaje zarobljen u običnoj svakodnevnici. Sloboda koju je imao onog trenutka kada je skrenuo u ludilo sada je nestala. I kao vrhunac svega, priznaje da je bio smešan i nerealan, odrekao se svojih ubeđenja, i vratio se svojoj realnosti koji je do tada toliko mrzeo. Ali odlučio je da ne traje u njoj.

 Za njega biti nije značilo ziveti.

Devojačko Da

         Sa ovim delom prelazimo u period neoklasicizma koji će se po mnogo čemu razlikovati od dela koja smo do sad obrađivali. Kada sam završila sa čitanjem knjige, pomislila sam kako ju je baš bilo lako pročitati. Vrlo jednostavan stil, ne previše stilskih figura, krajnje harmonično i vedro.

Pre svega primećujemo poštovanje 3 jedinstava, ne mešanje žanrova, verodostojnost, i razum koji igra važnu ulogu. Likovi koji se ponašaju u skladu sa staležom kome pripadaju, skoro da nema naracije' narator jedva da je vidljiv, a o samim likovima saznajemo na osnovu onoga što sami o sebi pričaju.
Takodje možemo izdvojiti i komične elemente na koje nailazimo u toku čitanja koji su pre svega vezani za donju Irenu, veoma pričljivu i dovitljivu gospodju koja sve vreme uporno pokučava da zavara don Dijega. Pomalo mi je fascinantan lik same donje Irene koja je spremna na apsolutno sve i koja nema nikakvog obzira prema ćerki. Ona je predstavljena kao osoba koja voli da naređuje, dominira i manipuliše. Spremna je da žrtvuje rođeno dete kako bi sebi obezbedila stabilniju ekonomsku situaciju. Moguće je, da je pisac kroz donju Irenu ismejao crkvu, vaspitanje tadašnjeg vremena, i egocentričnost.

Drugi meni zanimljiv lik bila je Franciska, ne naravno zbog toliko ,,aktivne uloge koju ima u delu, već zbog svog bezličnog stava. Jeste da je odrastala u manastiru, i da time verovatno nije imala normalno detinjstvo ali njen karakter, razmisljanja, pasivnost, dovode do pitanja pa da li je moguće da ona ne može toliko da se izbori za sebe i ono sto ona želi. Naravno, sad to ja pričam iz svoje perspektive i vremena u kome živim ali i tada, kako je moguće da ona se za odvijanje svoga života ne pita ništa, da li je kriva njena majka, period u kome je živi, vaspitanje, ili prosto njena pomalo bezlična ličnost.

       I uprkos svemu ona dobija svoj srećan kraj. Ali ne zahvaljući njoj, već samo iz srećnih okolnosti i moralnosti don Dijega. I onda shvatam koliko smo mi napredovali, šta smo sve postigli do danas. I možda mi i nećemo imati taj njen srećni kraj ali znam da ćemo se boriti, da ćemo uraditi sve što je u našoj moći da pobedimo i uspemo. A neki, će prosto samo uz sreću i uspeti, kao što je možda i ona uspela....

Život Lazarčića sa Tormesa

         Delo vezano za period renesanse, od strane nepoznatog autora predstavlja početak pikarske knjizevnosti koja je nastala u 16.i razvijala se u 17. veku kao antiteza do tada aktualnim ljubavnim i viteškim romanima. Sada pisac služeći se satirom i humorom, pokušava da objasni ekonomsku i društvenu situaciju toga vremena tj. društvo gde vlada pohlepa i lažni moral, pružajući tako prvi realistički roman.

Delo napisano u prvom licu počinje sa retrospektivom a završava se opisom sadašnjosti. Sam naslov dela nam aludira na još jedan viteški roman, ali čim uđemo u radnju shvatamo da je pisac upotrebio taj naslov kao parodiju na velike junake koji su bili sastavni deo književnosti toga perioda. Govor je kranje jednostavan, svakodnvni bez fantastičnih elemenata i idealizacije.

Jedini cilj dečaka je borba za život. Celo delo kao da opravdava glavnog junaka i pokušava da nam ga priblizi da bi ga bolje razumeli. Ja ga svakako jesam.

Analizom dela takođe nailazimo na činjenicu da je od devet Lazarevih gospodara njih pet povezano sa religijom i da je svako od njih predstavljen negativno. I sam Lazarov stav prema religiji je ironičan i podsmešljiv. Često se provlači stav pisca o nemoralnosti svih tih ljudi prema jednom običnom dečaku, koga su po svemu sudeći oni oblikovali i načinili ga onim sto jeste danas. Tako i pisac stavlja akcenat na detinjstvo ovog dečaka i pokazuje nam šta je bilo presudno za njegovo odrastanje. Mnogi njegovi postupci mogu se opravdati time što je u borbi morao da koristi slična sredstva kojima su se služili i njegovi gospodari. Ali uprkos stavovima da je on lopov i prevarant, neminovno je da ima dušu, da ume da bude i te kako požrtvovan.

          Svideo mi se način na koji je pisac prikazao svog junaka, takođe što je delo napisano u prvom licu čime stvara prisan i intiman odnos sa čitaocima koji je za ovakvu temu po mom misljenju neophodan. Zatim, period u kome je delo nastalo i značaj koji ima za prestanak dotadasnjih popularnih romana pružajući nam nesto sasvim novo i originalno a u isto vreme vešto i smelo.

Seviljski zavodnik i kameni most

          Delo nastalo u periodu baroka od strane jednog od najznačajnijih pisaca Zlatnog doba, Tirsa de Moline. Zajedno sa karakteristikama barokne knjževnosti koja se ogleda u novim izražajnim sredstvima, zamenom ustaljenih faza, prekidom sa renesansom u pogledu podržavanja prirode, gde je glavni moto da čitaoca treba začuditi, nadovezuje se i Molinin stil koji se odlikuje dovitljivošću, satiričnim izrazom, realističkim prikazom i bogatstvom jezika. Stih je spontan, ponekad malo grub, a govor Don Huana dosta arogantan i sa ogromnim samopouzdanjem sto mu po mom misljenju savršeno priliči.
Delo se bavi pitanjima čovekove slobodne volje, sukobom moralnih i društvenih načela.

Don Huan je predstavljen kao ličnost sa velikom glađu za telesnim zadovoljstvima, onaj koji krši sve moralne vrednosti, bitno mu je ono sad i ovde i ne razmišlja o mogućim posledicama. On je drzak, lukav, promišljat, dovitljiv. Ne boji se, obećava brak mnogima, daje svoju reč ali to mu apsolutno ništa ne znači. I dok sam čitala delo, dobila sam utisak da akcenat nije stavljen na zavodjenje već na ruganje društvenih normi.
Čak i u ovom periodu nailazimo na motiv zataškavanja prevara plemstva i strah od skandala, što vezujemo za Don Dijega. On je svestan nedela svoga sina, ali isto tako zna da njegov sin uživa u prevarama koje organizuje, da se ne obazire na tuđa mišljenja i da ne pokazuje nikakavo poštovanje.
Glavni problem je odsustvo svesti koja se onda pojavljuje kao okamenjeni kip. Konstantno se mešaju elementi komičnog sa čestom ironijom ali i tragičnog.
Don Huan misli da ce zaobići božiju kaznu pokajanjem u poslednjem trenutku ali shvata da je prekasno. Naglašava se i ideja slobodne volje jer Huan zavodi sve devojke uz njihov pristanak.

            Razgovarajući sa kolegama, primetila sam da većina i nije bila oduševljena delom, da su mnogi na pitanje koje vam se delo najvise svidelo, odgovarali Život Lažarčića sa Tormesa. Medjutim ja se nisam složila. Definitivno mi se najviše svidelo ovo delo, tj.pogotovu sam pojam Don Huana koga ce brojni umetnici u vekovima koji slede obrađivati. Fascinantan mi je taj termin i sve ono sto se tad pa i danas, posle toliko vekova, vezuje za njega.Ta činjenica koja je opstala toliko dugo,njegova svevremenost a i sama činjenica da je danas nama ocičnim devojkama česta tema razgovora.

 Muškarac kome nijedna zena ne može da odoli.